Blago onom ko suza ima, u toga srce umrlo nije, jedan je od citata srpskog pesnika i akademika Alekse Šantića…
Suze ponekad imaju vrednost govora, glasi jedna latinska poslovica… Kažu i da slika vredi hiljadu reči. Sve ove rečenice možemo reći i u Humskoj 1.
I zato, emocije Partizanove dece, njihove suze podno južne tribine posle ispadanja na penale od AEK-a iz Larnake mnogo bole…
Kamera je uhvatila u suzama Vanju Dragojevića, Jovana Miloševića, Ognjena Ugrešića i Dušana Jovanovića – poslednja dvojica su upisala i pogotke.
Radovali su se kao kada su bili mali, kao kada su slali loptu u gol na terenima ispred zgrade ili u dvorištu lokalne škole…
Deca su razveselila 23.253 gledalaca, nekada su i oni bili na istim tim tribinama, maštali da urade isto ono što su činili i njihovi idoli…
Veče nad stadionom u Humskoj ulici završeno je tmurno za fudbalere Partizana, ali kako se uvek kaže, budućnost je svetla…
Vanja, Jovan, Ognjen i Dušan, sva četvorica imaju po 19 godina i nisu zaslužili ovakvu nepravdu, da im za trud ne dođe nagrada, ali posle kiše, dođe duga…
– U životu vas čeka još mnogo nepravdi, sve to mora da prođe. Kažu da se tako postaje čovek, deco moja.
Ovako zvuči citat iz filma „Montevideo, vidimo se…“ Vanja, Jovan, Ognjen i Dušan polako postaju odrasli ljudi, a suze će sigurno zameniti osmesima…
(Espreso/Veljko Petrović)
