Postoji velika verovatnoća da će selektor Srbije Dragan Stojković protiv Albanije gurnuti u vatru debitantaAleksandra Stankovića. Piksi ne može da računa na Sašu Lukića i Ivana Ilića. Potreban je jedan čovek u vezi koji će igrati uz Nemanju Maksimovića na sredini, a uzimajući u obzir da zna da iznenadi sa sastavom ne bi bilo čudno da se na terenu nađe upravo Stanković junior.
Sada, sa prvim pozivom u A reprezentaciju, stoji na pragu onoga o čemu je maštao dok je bratu Filipu šutirao slobodnjake po dvorištu u Milanu. I dok vreme ne donese taj trenutak da možda zajedno obuku dres Srbije, Aleksandar ostaje veran sebi — miran, fokusiran i posvećen.
Ovo je priča o fudbalu i nasleđu, ali još više o karakteru, o dečaku koji odrasta u velikog igrača.
Igrom sudbine, najbolje partije u mlađim kategorijama pružao je protiv selekcija za koje je i rodbinski i emotivno veoma vezan. Gol i asistencija protiv Slovenije u remiju 2:2, gol protiv Italije u pobedi od 2:1, bravure protiv istog tima u spektakularnih 5:4…
Kroz mlađe selekcije najduže je sarađivao sa Radovanom Krivokapićem, svega nekoliko utakmica pod vođstvom Saše Ilića i Aleksandra Kolarova…
Danas radi pod vođstvom Dragana Stojkovića, čoveka o čijim igračkim kvalitetima njegov otac govori u superlativima.
Kao igrač koji voli loptu u nogama, posebno ceni priliku da radi sa selektorom koji razume kreativnost.
Kada je stigao poziv za A reprezentaciju, jedan od prvih koji mu je čestitao bio je čovek sa kojim deli posebnu vezu iz Interovih dana.
Iako mlad, već je pokazao zrelost u najtežim utakmicama. Njegov gol iz slobodnjaka protiv Iverdona postao je hit u Švajcarskoj.
U Brižu se brzo uklopio, a klub u koji je došao pokazao se kao idealan korak.
Plasman u Ligu šampiona preko Salcburga i Rendžersa, kao i ubedljiva pobeda nad Monakom, ostaće urezani u pamćenju navijača Briža.
I dalje prati Inter i raduje se uspesima svog nekadašnjeg trenera.
I danas, kao i onda, u porodici Stanković sve počinje i završava se fudbalom.
Pokazujemo mu snimak iz 2010. godine sa dodele Zlatne lopte FSS u hotelu Hajat, sa osmehom se prisetio tatinog intervjua posle kojeg je prestao da veruje u Deda Mraza.
Kao svaki tehnički prefinjen igrač, ima i svog fudbalskog uzora.
Sada je deo grupe o kojoj je dugo maštao.
Pred njima je utakmica sa Albanijom, a pripreme u Staroj Pazovi teku uobičajeno.
Otkrio je za kraj i očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije, reči koje u sebi nosi kao zavet.
Njegov put tek počinje, ali vrednosti koje nosi već su zrele – skromnost, rad i osećaj časti. Baš onako kako ga je tata naučio: prvo se pogleda grb, pa onda prezime.
(Espreso/FSS)
